Bili smo u vezi godinu i po prošla je godina, otako je prekinuo sa mnom jer mu je dosadila veza

Bili smo u vezi godinu i po prošla je godina, otako je prekinuo sa mnom jer mu je dosadila veza, ostali smo u kontaktu i sve je bilo super. Međutim nervirala sam ga nekim svojim postupcima koji su možda bili i razlog zašto je prekinuo. Bilo mi je teško da se promijenim, i naviknem na to da ne možemo bit zajedno.Nisam to shvatala sve do trenutka kad je rekao da više ne želi da čuje za mene i da nikad nećemo bit zajedno.Tek tada sam shvatila međutim, bilo je kasno.Mjesec dana nismo se čuli i onda mi se javio da mi kaže da me sanjao.. Do tad sam mislila da sam krenula dalje, ali prevarila sam samu sebe.Još uvijek ga želim, međutim on ne želi mene, voli nju.. 🙂

SANJALA SAM GA. OPET. NAS DVOJE, SAMI, BEŽIMO.

Sanjala sam ga. Opet. Nas dvoje, sami, bežimo. Ne znam od čega ni zašto. Tišina od tačno godinu dana, prva ljubav, prvi svet oko koga sam se vrtela. Imam boljeg, toplijeg, mekšeg srca, umiljatijeg, brine o meni kako on nikad nije, a i dalje sanjam njega, ne maštam ali sanjam. Sve mogu da zaboravim ali toliku ljubav ne mogu, bar ne još.

Ne znam do kad ću moći sve ovo podnjeti… U braku sam al nisam uopšte sretna nit izlazimo a za SE*S da ne pišem – grozno sve…

Ne znam do kad cu moci sve ovo podnjeti…u braku sam al nisam uopste sretna nit izlazimo a za seks da ne pisem grozno sve…al ima jos nesto svaki dan mislim na svoju prvu ljubav i zelila bih bit s njim sve bih dala a nije ni on ravnodusan al novost da sam trudna sve je unistila i uopste nisam sretna ni zbog trudnoce zivot mi je pakao niko me ne razumije :((

“PRIJE PAR GODINU UGOJILA SAM SE 17 KG ZBOG BOLESTI…”

Prije par godinu ugojila sam se 17 kg zbog bolesti. U tom periodu bila sam gadna sama sebi do te
mjere da nedeljama nisam izlazila iz kuće. I tako mi jednom sine da izađem i da se napijem
nenormalno.

loading...

To sam i uradila s tim što sam završila kod nekog momka u krevetu. Ujutro sam
pokušala pobjeći da me ne vidi i da se ne uplaši, ali se probudio i insistirao da me odvede u
restoran na doručak. Dok smo sjedeli i jeli, shvatila sam da je dobar i fin i da ga zanima šta sve
imam da kažem, čak mu nisu smetali ni komentari ni pogledi ljudi za susjednim stolovima zbog
moje debljine, tj sve do jednog trenutka.

Kad mi je krenula prva suza niz obraz, ustao je, otišao
do 2 momka pored nas, koji su tu suzu izazvali te ih izmlatio kao nikad. Ja sam danas nakon 4
godine model za kupaće kostime, a on moj budući muž.

ISPOVIJEST SRPKINJE KOJA JE OTIŠLA U KANADU: Vraćam se u Srbiju, ovo je prava ISTINA o životu tamo!

  • Mnogo je onih koji razmišljaju o odlasku iz Srbije, ili su se na taj korak već odlučili. Neki se ne snađu van granica, neki pak odluče da se nikad ne vrate. Evo kako je ova djevojka odlučila da ipak napusti Kanadu i vrati se u svoju rodnu zemlju.

Kada kažem da se vraćam iz Kanade u Srbiju, ljudi me gledaju sa nevjericom. “Da je nebo što je list ‘artije, da je more što je mastilo…”

loading...

Prije nešto manje od decenije sam pobjegla sa Balkana, kao i mnogi, u potrazi za boljim životom. Iako me je muž ubjeđivao da Severna Amerika nije kontinent za mene, ja sam bila ta koja je insistirala na odlasku. On je već živio u Kanadi veoma dugo i jako se protivio tome da odemo.

Nisam mogla da razumijem o čemu priča, zbog čega je toliko ubijeđen da čitav jedan kontinent ne pripada mom sentimentu. Na neki način, to me je vrijeđalo jer sam sebe smatrala više nego prilagodljivom. Radila sam amaterski kao prevodilac engleskog jezika, to sam takođe brojala u svoje velike pluseve. Za odlazak, naravno. Njegovi argumenti protiv napuštanja Srbije  tada su mi djelovali blijedo i neuvjerljivo. Njega sam počela da smatram paranoičnim.

Sve se svodilo na moju ljubav prema životu i sentiment koji sam gajila prema drugim ljudima. Sebe sam, inače, doživljavala kao samostalnu, čak i samoživu osobu koja bi mogla bez svih i svega cijeli život da provede. Vjerovala sam da sam iznad tih svakodnevnih stvari, prijateljstava i rodbinskih odnosa, u onom smislu da ću lako iskulirati po godinu dana neviđanja. Možda čak i duže.

Svog prvog prelijetanja preko okeana se ni ne sjećam, jer sam popila lijekove kako bi mi let što prije prošao. Sjećam se samo turobnog slijetanja i slike kanadske prerije od koje mi se prevrtao želudac, čak i iz ptičje perspektive. Vojvodina je ravna, ali je divna. Plus, pod oranicama je. Alberta, s druge strane, ima nepregledne prerije samonikle polužive travuljine koja baca u depresiju i ljude koji su progutali pet ekstazija. Inače je tamo popularno baš to. Valjda od muke ti klinci, malo da se razbude.

Dakle, već pri sletanju, shvatila sam da nešto debelo nije u redu. Osim što sam stigla u neku kaubojsku preriju, probudila sam se 9 hiljada kilometara daleko od svih. Od svog života, koji sam gradila 27 godina. Prvo što sam primijetila na ulicama je da su konstantno prazne. Nema ljudi, ali ima more automobila. Stekla sam utisak kao da nešto opasno griješim time što hodam po asfaltu. Stekli su vjerovatno isti utisak i ovi što su se vozikali oko nas kolima.

I na moje pitanje “Gdje ćemo sad?” – postojala su samo tri odgovora. Prvi je bio da se vozimo kroz planine. Drugi da idemo u shopping centar. A treći smo jedva iščupali, kao mogli bi na neki bazen. I to je bilo tako “cijela” tri mjeseca. Dok nije počeo stampedo, to im je atrakcija koja se dešava jednom godišnje. Kao vegetarijanac i neko ko zaista razumije patnju životinja (svih), na tu istu manifestaciju mogla bih da odem da pucam u učesnike i publiku.

Samo zbog njihove bezumne obezglavljenosti i pjene koja im ide na usta od sreće dok gledaju te sirote životinje kako se pate. Ok, jesti životinje negdje i razumijem, ali ih ponižavati i na taj način, zaista smatram kompletnim kretenizmom. Inače, kad vidim te debele Kanađane sa pudlicama na lancu a usta puna hamburgera od govečeta koje je tri puta pametnije i emotivnije od tog psa i tog Kanađanina, dođe mi da se obratim preko nacionalne frekvencije čitavoj naciji. Čitavoj planeti, radije. Ali ‘ajde.

Shvatam da je opsesija hranom bolest i to ona koju kanadski sistem tako rado servira. Od malih nogu se djeca treniraju da budu samoživi individualci, pa kad dođu u određene godine, ne preostaje im ništa drugo nego da jedu. Najjeftinija zabava. Koja je bezbijedna. Se*s mu dođe previše rizičan. Druženje je veoma površno i proračunato.

Jeste, nema ni toliko neprijatnosti među “prijateljima”, ali daleko je bilo kakvo značajnije i upečatljivije iskustvo proživljeno sa prijateljima. Družeći se s Kanađanima više nego sa našim ljudima, došla sam do zaključka da niko od njih nema niti jednog prijatelja iz srednje, ili, nedajbože, osnovne škole. Oni su inertni zombiji koji svojim površnim lajfstajlom omogućavaju sebi jednostavan prelazak iz života u Alchajmera, pa u smrt. Sve ih čeka slična sudbina. Jer su životi koje su vodili tako imbecilno isti.

Kuća – škola – soba – krevet dok su mali, kuća – posao – tv – krevet u odraslom dobu. Vikendom šoping centar i izbezumljujuće bauljanje po istom. Putovanja su preskupa i malo Kanađana može sebi da ih priušti. Zato je garderoba “made in China” uveliko dostupna.

Ne, ne žale se na svoju državu prvi. Ali kad ja počnem da pričam o visini poreza i troškovima života, oni se otvaraju i svi su nezadovoljni. Grcaju u dugovima i ne mogu da mrdnu nigdje od svojih hipoteka i silnih kreditnih kartica, koje troše na nepotrebne stvari ne bi li sebi u životu baš nešto lijepo priuštili. Da, i ovdje sam čula mame koje nemaju dovoljno para da plate zubare svojoj djeci. A jasno je i zašto. Za četiri karijesa mom četvorogodišnjem djetetu dali su mi predračun od 3.200 dolara… I tako, to nije zabavno. Standard je samo velika kuća i kola – i to na kredit. Za sve ostalo zvrlje prazni džepovi.

Ljekari… Specijalistu vidjeti – ravno je mogućnosti da zemlju pogodi neki asteroid. Kad i stigneš do željenog ljekara, očekuješ armagedon. Čeka se za sve po hiljadu godina. Kanađani koji imaju puno para na CT i magnetnu rezonancu idu u USA jer se ovdje čeka i po dvije godine na red. Plomba za odrasle u prosjeku staje 700 dolara, implant između 5 i 15.000. Prosječna godišnja plata za Kanađane je oko 50.000 dolara. Porez za kuću je oko 4.000 dolara godišnje. Od tih 50 – porez bude oko 13.000, a od 37.000 dolara godišnje, ne možeš ni da jedeš priganice tokom cijele godine…

Dosadni brojevi, ali sam morala da pomenem. Mjesečno za hipoteku i lizing za kola – puno, obdanište 1.200 dolara MJESEČNO, ko to sve može da plati, stvarno je car. Najnormalniji život da se otputuje negdje i živi bez kreditnih kartica, koštao bi između 150 i 200.000 dolara godišnje. Ahahahah, ali stvarno je tako.

Puno je nesrećnih. Hoće kući. Ne ide se onima kojima je svejedno da li su živi ili mrtvi, ko im djecu i kako vaspitava i onima koji nisu imali tekuću vodu u kući. Uh, a grtalice i jeleni. To ništa nije izmišljena priča, kanadska klima je zaista paklena. A grtalica kad ujutru nanese snijeg na parking… Napolju minus 40… Kopaj, Miško, razvaljuj.

Kafane bezlične, ulice puste. U glavnom gradu Kanade, u kom živim, ljetnji program na nekom izmišljenom trgu već sedam godina popunjava jedan te isti akrobata. Njegovo sumorno bordo-crno odijelo, prašnjavi šešir i anoreksična djevojka “iz publike”. Njih kad vidim, 7 dana ne mogu da spavam. Dobijem anksiozni napad, tripujem da sam u Danu mrmota. Zato sam prestala da pušim. Otvorim ujutru garažu kad zapalim, a ono stalno ista slika. Svako jutro “dobro jutro, kamperi.. good morning campers”. Voljela bih bar da se pojavi Bil Marej, ali njega nema. Slika je nepodnošljiva.

Jednog takvog jutra ošišala sam pola metra plave kose na keca. Mašinica dragog muža obrijala je moju glavu. Ovo je samo mali segment onoga što me vraća nazad. Ah, da, sloboda da dišeš i misliš je neprikosnovena na Balkanu. Volim ga svim srcem. Eto me, moja bijedo i jade, stižem nazad u Srbiju, da opet budem slobodna i živa.

Omiljeni čovjek mog života je govorio: “Mako, svugdje ti je isto, nosiš sebe sa sobom, ali je, zapamti, ipak najbolje među svojima!”.

(Milica Dobrijević/Pasarella.rs)

UHVATIO ME SA SVOJIM OCEM!!!

Tu scenu straha ne mogu opisati.

loading...

Priznajem da sam ja tomu kriva što sam si dozvolila nisam trebala to napraviti, jer nikako nije zaslužio. Bio je dobar muž i dobar čovjek prema meni dok sam ga ja izdala na najgori mogući način, i itekako povrijedila i da se hoću iskupiti ne znam kako sigurna sam da ne mogu.

Neće mi nikada oprostiti kao ni svom ocu, i znam da smo učinili najveću moguću pogrešku u svom životu. Umjesto da smo uživali u onome što smo imali mi smo sve to uništili za jednu noć u krevetu. Ne želim kriviti alkohol što se to desilo iako sam bila pijana kao deva mislim oboje smo. Nešto nas je poneslo i završili smo u krevetu ne razmišljajući o posljedicama.

Jer da smo imalo mislili znali bi da on dolazi tu večer sa terena i da bih nas mogao uhvatiti, kako je i bilo na kraju. Kada je uletio u sobu skoro mi je srce stalo od straha, imala sam u par sekundi viziju kako nas ubija od bijesa i povrijeđenosti. Da bi na kraju ispao zaista veliki čovjek samo je rekao da nas nikada više ne želi vidjeti i da smo najodvratniji ljudi koje poznaje.

Otrijeznila sam se iste sekunde od panike i straha iako mi to nije ništa vrijedilo kada sam ga izgubila zauvijek i sigurna sam da mu ne smijem pred oči.. Možda će mi se kada i osvetiti zbog toga kada postane svjesniji svega ali mu neću zamjeriti jer će imati potpuno pravo na to.

BILO JE LETO, DOŠLA SAM KUĆI SA BAZENA… ISTUŠIRAM SE I…

Bilo je leto, došla sam kući sa bazena… istuširam se i onako mrtva nisam ni stigla da se obučem, legnem ti ja u krevet i zaspim… kroz snu osetim da me nešto dodiruje i pazi po guzi… rastrgnem se ja kad ugledam tatu. Ja reko onako zbunjeno i uspaničeno: “tata, šta to radiš” on mi na to rekao “ćero samo sam hteo da te pokrijem da ne nazebeš. I dalje ne znam šta je pokušavao, ali sam sigurna da je napario oči na mene. I dalje me sramota zbog toga.

Ispovijest očajnog mladića (18): Imao sam se*s sa tatinom djevojkom!

Tatina devojka mi se nabacivala, pa smo spavali zajedno”, reči su kojima čitatelj britanskog The Suna započinje opis svog životnog problema u pismu “dragoj Deidre”, popularnoj kolumnistkinji koja već 30-ak godina čitateljima deli savete kod ovakvih situacija.

“Tata bi mi poludeo kada bi saznao, ali jednostavno ne mogu da prestanem da mislim na nju. Imam 18 godina, tata ima 48, a njegova devojka ima samo 30… Spetljali su se kad sam imao 16. Oduvek mi je bila privlačna i pokušavao sam da flertujem sa njom, a i ona sa mnom. Odjednom bi se pojavila gola pa bi, uz izvinjenje da je nakon tuširanja zaboravila da se obuče, otrčala u njihovu spavaću sobu,” priča ovaj mladić.

“Našao sam devojku pre tri meseca, ima 17 godina i mislim da sam zaljubljen. Ali tatina devojka je neki dan sa mnom razgovarala tokom doručka i pitala me da li bih da mi pokaže kako se stavlja prezervativ. Zagrcnuo sam se i gotovo udavio…

Predložila je da odemo na sprat. Skinuo sam se i kazala mi je kako to da uradim. Dodir njenih ruku bio je sjajan i na kraju smo se seksali. Rekla mi je da sam velik i da bi htela da to ponovimo. I ja bih to hteo, ali se bojim da bi me devojka mogla ostaviti ako sazna. Mislio sam je pitati za seks u troje, možda bi nešto naučila jer nije baš iskusna, ali možda bi pomislila da sam kreten ili bi naprosto prekinula ako bi pomislila da sam čudak,” ispoveda se mladić.

“A sazna li za ovo moj tata, prekinuće sa svojom devokom, a mene će omrznuti. Volim svoju devojku, ali ne mogu da prestanem da mislim na tatinu. Šta da radim?” pita na kraju mladić.

Deidre mu je odgovorila da je njegova požuda prirodna, pogotovo zato što mu se očeva devojka nabacivala, ali da je previše stvari na kocki.

“Tvoj odnos sa ocem nikada ne bi bio isti, čak i kada bi ti pokušao oprostiti. A nemoj ni samo tako odbacivati vezu sa svojom devojkom. Veza sa tatinom devojkom nikada ne bi funkcionisala. Reci joj da si odlučio da podvučeš crtu i da se ona mora fokusirati na vezu sa tvojim ocem, a da ti želiš da budeš sa svojom devojkom. Neka seksualna iskustva stekne sa tobom,” napisala je Deidre.
Izvor:avaz

U VEZI SAM SA TROJICOM KOJEG DA OSTAVIM? PREVIŠE MI JE S GODINAMA I TO SE MIJENJA…

Nisam ni ja mislila da će mi to uspjeti, ali je. Imam tri različitih muškarca, a jedan za drugog ne znaju.sgd

Za mene svaki od njih ima nešto posebno zato sam se i vezala za njih. Nisam mogla niti jednog odbiti jer mi je brutalno dobro sa njima i imam sve što mi srce zaželi. Od materijalnih stvari pa do ljubavi i osjećaja.

Naime sad mi je već postalo gusto i teško se nalazim sa njima, ne ide mi nikako vremenski a neki od njih su skužili da nešto ne štima sa mnom. Bojim se da će oni saznati onda ću izgubiti sve i jednog pa ću na kraju ostati sama,a to nikako ne želim jer i nisam naviknula da budem sama. Volim svu ljubav i pažnju koju mi daju.
Trebala bi makar dvojicu ostaviti, samo ne znam kojeg od njih jer volim ih svih pet onako pravo,i baš mi se teško odlučiti.
Neznam koje razloge i mane da tražim za prekid, a vjerujem da će mi biti tako najlakše da nađem nešto što mi se ne sviđa kod njih.
Da li je imala neka takvu situaciju i kako se izvukla iz svega toga? Al bez nekih pretjeranih posljedica.

VRAĆAO SAM SE KUĆI U KASNE SATE I VIDIO KOMŠINICU KAKO PLAČE…

Vraćao sam se kući u kasne sate i vidio komšinicu kako plače, vjerovatno su bili neki ljubavni problemi.Kroz priču je prsnula rekla da će se baciti pod voz, a ja šaljivdžija po prirodi kroz šalu sam rekao: “Kono zašto pod voz baci se pod mašinovođu” ( ja sam mašinovođa ). Takav sam šamar dobio da i poslje godinu dana nemam snage da je pozdravim